Vrijeme prethodnog Parlamenta i Vlade, što se tiče pitanja rodne ravnopravnosti smatramo “godinama koje su pojeli skakavci”, sa izuzetkom male podrške formiranju Kancelarije za rodnu ravnopravnost, 2003 godine. Ponovno prosleđujemo javni apel koji su uputile učesnice regionalne Konferencije - žene jugoistočne Evrope za mir 2002 godine. Mi učesnice Konferencije javno apelujemo na Predsjednika države, Vladu i Parlament u formiranju, da:

 

  • se u novoj crnogorskoj vladi nađu i žene ministarke, u odgovarajućoj proporciji;
  • se novi Parlament usvoji predložene promjene izbornog zakona i ozakoni kvotu koja će se primijeniti već na sledećim lokalnim izborima;
  • se osnuje jak vladin mehanizam za rodnu jednakost i da se pokrenu takvi mehanizmi u što većem broju lokalnih zajednica
  • sve javno angažovane žene zanemare međusobne antagonizme i da se povezu u jaku mrežu koja će pospiješiti brže uključivanje Crne Gore u regionalni i evropski trend stvarne političke jednakosti žena.

DODAJEMO (2006. g.) da :

  • se u najkraćem mogućem roku usvoji Zakon o rodnoj ravnopravnosti;
  • se u najkraćem mogućem roku usvoji Nacionalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost i
  • je za postizanje rodne ravnopravnosti najvažnija politička volja, što

znači, lična politička odluka učesnika/ca u vlasti, da je ovo pitanje jedno od prioritetnih za razvoj demokratije u Crnoj Gori.
Nema nenasilja, blagostanja i socijalne pravde bez uvažavanja žena kao političkog subjekta.

Centar za žensko i mirovno obrazovanje - ANIMA